*Nemoj žaliti! Jučer ne postoji. Zamisli svoj san i sanjaj ga u boji...*
Ponovno osjećan potribu da napišen nešto.
***
Kao prvo.
Volin jabuku. Koliko god da to ne želin.
I tome se nema smisla opirati.
I amen s time.
Now,...
Let's start!
*
Naime, čitajući ove posteve unazad-nije da se smijem sama sebi, ali ipak se čudin. Nisan toliko jadna i očajna koliko izgleda.
U trenutcima potištenosti (koji u biti traju kratko), ispušem se na blogu sa teškim i depresivnim ričima. Na kraju krajeva, blog mi zato i služi.
Ali ipak, toliko stvari ima o kojima nikada nisan pisala, a masu njih bi mi zavidilo na mom *turbulentnom životu*.
:)
Iman sve u životu, samo nikad nisan bila jedna od onih koji bilo šta dobiju na sriću. Toga kod mene jednostavno nema. Bio to ispit ili bilo šta drugo.
Dobijen jedino i isključivo ono šta zaslužim.
Ako se i razočaran, stvari uziman previše k srcu.
Ako san i potištena, dramatiziran oko toga.
Nevažne stvari nekad dižen u nebesa.
A, to mi stvarno ne triba...
I to vam je moja okrutna sudbina.
*blush*
Napokon i meni počinje lito. :D
I napokon i meni mozak na pašu!
Sve četiri u zrak! =)
Godišnji odmor.
Zaslužen, definitivno!
Ljubin vas i grlin sviju! Do neba!
XoXo *
23:24 ,
Komentiraj { 14 }
Print
